Стручна мишљења

Питање:

Уколико банка има лиценцу за банкаре по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да ли мора имати лиценцу за брокере ако је та делатност организована у оквиру банке? Уколико је неопходно имати и ту лиценцу, да ли је потребно да их поред овлашћеног лица има и заменик овлашћеног лица? Да ли интерни ревизор треба да има лиценцу?

Питање:

Да ли налогодавац електронског трансфера може бити правно лице? Ако је одговор потврдан који се подаци укључују у образац или поруку која прати електронски трансфер?

Питање:

Чланом 12а прописано је да је банка у обавези да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу за сваки електронски трансфер, без обзира на износ, а чланом 12б тачка 3. прописано је да је банка дужна да изврши обавезе из члана 12а став1. увек када постоје основи сумње да се ради о  прању новца или финансирању тероризма, без обзира на износ електронског трансфера. Да ли је у члану 12б, став 3 грешком наведен члан 12а став 1., уместо члана 12б став 1? Уколико није грешка сматрамо да је члан 12б став 3. сувишан јер се наведени подаци утврђују за сваки електонски трансфер.

Питање:

Да ли се обавезе које је обвезник дужан да утврди и документује  уговором на основу којег се успоставља лоро коресподентски однос односе на документацију из члана 29. став 1. тачка 1-6. Закона?

Питање:

У вези одредби Закона, члана 23. и 24.  којим се дефинише поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу,да ли треће лице може бити продавац или агент са којим је Банка закључила Уговор о пословној сарадњи, која обухвата и идентификацију клијента?

Питање:

Да ли је исправно тумачење да се члан 44а Закона односи на запослене у сектору за спречавање прања новца односно на овлашћено лице и његовог заменика?

Питање:

Да ли се разматра могућност да се приликом заснивања пословне сарадње са привредним друштвом идентификација може извршити на основу увида (штампа и овера) са wеб сајта Агенције за привредне регистре, или се као и до сада од клијента мора захтевати оригинал (или оверена копија) Решења о регистрацији који није старији од 3 месеца?

Питање:

Чланом 7. став 3. Закона прописано је да министар, на предлог Управе прописује критеријуме на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у ниско ризичну групу за прање новца или финансирање тероризма, те на основу тога врши поједностављене мере познавања и праћења странке, осим случајева наведених у овом закону, а у складу са техничким критеријумима прописаним у признатим међународним стандардима и мишљењем органа из члана 82. овог закона, надлежног за надзор над применом овог закона код обвезника који врши процену ризика за ту странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију. Шта подразумева мишљење надзорног органа из члана 82. Закона, односно поводом чега  - у којим ситуацијама се заправо прибавља ово мишљење.

Питање:

Чланом 44а став 1 Закона прописано је да је обвезник дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

Молимо да појасните да ли се ова одредба односи само на запослене у организационом делу банке задуженом за спречавање прања новца или се наведена одредба односи и на друге запослене банке, нпр. шалтерске раднике, запослене који раде на отварању рачуна и успостављању пословног односа.

Поставље се питање да ли се оваква одредба, уколико се шире тумачи, примењује и на запослене у организационом делу Банке у чијој је надлежности контрола усклађености пословања, уколико су организациони делови банке који се баве спречавањем прања новца и финансирања тероризма и контролом усклађености пословања организационо потпуно раздвојени.

Питање:

Чланом 12а Закона прописано је да је лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу и да их укључи у образац или поруку која прати електронски трансфер средстава послатих или примљених, без обзира на валуту. Ти подаци морају пратити електронски трансфер током целог пута кроз ланац плаћања, без обзира на то да ли посредници у ланцу плаћања постоје и без обзира на њихов број. Подаци које треба прибавити су име и презиме налогодавца електронског трансфера, адреса налогодавца електронског трансфера, број рачуна налогодавца електронског трансфера или јединствену идентификациону ознаку. Уколико је немогуће прикупити податке о адреси налогодавца електронског трансфера, лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно је да, уместо податка о адреси, прикупи неке од следећих података - јединствену идентификациону ознаку, место и датум рођења налогодавца електронског трансфера или национални идентификациони број налогодавца електронског трансфера.

 Чланом 12б прописано је да је лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно да утврди и провери идентитет налогодавца електронског трансфера пре вршења тог трансфера, и то на начин прописан у члановима 13. до 18. Закона (пуна идентификација уз физичко присуство налогодавца). Ако се електронски трансфер врши без отварања рачуна, наведене обавезе врше се само ако тај трансфер износи 1.000 евра или више у динарској противвредности.

 Поставља се питање неопходности извршења обавеза из члана 12б Закона када су у питању трансфери новца без отварања рачуна, при чему новац шаље налогодавац из иностранства примаоцу средстава у Републици Србији. У том смислу, а уз осврт на члан 12а Закона, сматрамо да члан 12б регулише само одлазеће трансфере и да је обавеза банке у Републици Србији, да приликом пријема средстава када је у питању трансфер новца из иностранства у Републику Србију без отварања рачуна (нпр. Wестерн Унион и МонеyГрам), утврди податке налогодавца прописане у члану 12а, а не и остале податке из члана 12б (на начин прописан у члановима 13. до 18. Закона).

Питање:

Да ли физичко лице може бити сврстано у категорију ниског ризика?

Питање:

Приликом првог успостављања пословног односа нпр. отварање рачуна или одобравања кредита клијенту утврђује се стварни власник странке-физичко лице у складу са Законом, на основу документације која није старија од 3 месеца.

Ако се исти клијент обрати банци за успостављање новог уговорног односа, одобравање другог кредита или издавање банкарске гаранције, али након 95 дана (прошло је више од 3 месеца од успостављања првог пословног односа), да ли је потребно прибавити-инсистирати на достављању нове документације која није старија од 3 месеца, а којом би поново утврдили стварног власника или се може користити претходно прибављена документација уз изјаву странке да није било промена стварног власника?

Питање:

Чланом 12б став 2. прописано је да ако се електронски трансфер врши без отварања рачуна банка је у обавези да идентификује налогодавца само ако трансфер износи 1000 евра или више. С тим у вези поставља се питање који број рачуна се укључује у образац или поруку која прати електронски трансфер, сагласно члану 12а?

Питање:

Чланом 3. тачка 31. Закона дефинисано је да је налогодавац електронског трансфера лице које има отворен рачун код лица које врши услуге платног промета и даје налог за пренос средстава са тог рачуна,  или лице које даје налог за пренос средстава код лица које врши услуге преноса новца.

У вези са напред изнетим произилази да налогодавац електронског трансфера може бити само лице које има отворен рачун у Банци.

Питање:

У складу са Препорукама за пријављивање сумњивих трансакција, познавања и праћења странке и забране дојављивања, уколико је присутан неки од индикатора сумњивих трансакција, банка анализира трансакцију и уколико анализом утврди да нема основа за сумњу о томе сачињава службену белешку.

У овом процесу, да ли је у случају позајмица оснивача могуће применити приступ заснован на ризику и увести минимум износа трансакције испод којег се трансакције неће анализирати и о њима сачињавати службена белешка.

Питање:



Молим Вас за мишљење о практичној примени члана 15. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наиме, став 4. члана 15. Закона прописује да се подаци из става 1. овог члана могу прибавити непосредним увидом у регистар привредних субјеката или други званични јавни регистар, с тим што је обвезник дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид и да га чува у складу са законом. Уколико банка има приступ страном званичном регистру података путем интернета (било да је тај приступ слободан или се захтева накнада за приступ), да ли је такав штампани извод валидан у смислу Закона, наравно уколико се на таквом штампаном изводу упише датум, време и лично име лица које је извршило увид и уколико се чува у складу са законом?

Додатно, уколико сама банка за странку од страног званичног регистра наручи оригинал извода из истог, да ли такав извод мора бити апостилиран?

Питање:

Молимо за мишљење о начину спровођења обавезе предвиђене ставом 2. и ставом 4. тачка 2. члана 29., као и ставом 2. тачка 2. члана 30. Закона, да је запослени који води поступак успостављања лоро коресподентског односа или пословног односа са страним функционером пре успостављања ових односа дужан да прибави писмену сагласност највишег руководства. Сходно члану 3. тачка 28., алинеја друга, највишим руководством код затвореног акционарског друштва сматра се - управни одбор.

Начин сазивања седница управног одбора, како редовних и ванредих, регулисан је Законом о банкама и Законом о привредним друштвима.

Закон о банкама у члану 74. предвиђа да се седнице управног одбора одржавају по потреби, а најмање једном у три месеца. Поменутим чланом 74. став 4. предвиђено је да представник Народне банке Србије може присуствовати седници, у ставу 5. се прописује да управни одбор обавештава Народну банку Србије о датуму, месту и времену одржавања седнице у року предвиђеном за обавештавање чланова управног одобора.

Закон о привредим друштима у члану 315. став 3. прописује да се писани позив за седницу управног одбора акционарског друштва доставља свим члановима управног одбора најкасније осам дана пре одржавања ванредне седнице, осим ако се седница заказује у  хитним случајевима предвиђеним статутом, када тај рок може бити и краћи.

С обзиром на то да је банка  организована у форми затвореног акционарског друштва, сходно напред поменутим законским прописима који регулишу начин обавештавања чланова управног одбора и Народне банке Србије о заказивању седнице управног одбора Банке, молимо за Ваше мишљење о следећем:

- да ли је могуће успоставити лоро коресподентски однос са страном банком или пословни однос са страним функционером на основу сагласности Извршног одобора банке уз услов да се на првој редовној или ванредној седници управног одбора верификује одлука Извршног одбора, као и да се у случају да управни одбор не верификује одлуку Извршног одбора, успостављени пословни однос раскине?

- такође да ли постоји могућност да се сагласност Извршног добора прибави накнадно тј.

по успостављању лоро коресподенстког односа са страном банком или послованог односа

са страним функционером, на првој седници Извршног одбора које се по правилу

одржавају једном недељно?

Питање:

Да ли је приликом идентификације страног физичког лица који је законски заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци, поред идентификационог документа - пасоша потребно тражити и документацију о основу боравка у Републици Србији или не?

Законом о странцима („Сл.гласник РС", бр 97/2008) уређени су услови, кретање и боравак странаца и надлежност и послови органа државне управе РС у вези са уласком, кретањем и боравком странаца на територији РС.

Боравак странаца у смислу овог Закона је: боравак до 90 дана, привремени боравак и стално настањење.

Привремени боравак може да се одобри странцу који намерава да борави у РС дуже од 90 дана због рада, запошљавања, обављања привредне или друге професионалне делатности.

Чланом 64. овог закона прописано је да странац у Републици Србији доказује свој идентитет страном путном исправом, личном картом за странца, посебном личном картом и другом јавном исправом која садржи фотографију.

Такође, закон дефинише и појам пребивалишта и боравишта, те тако боравиште је, у смислу овог закона, место у коме странац коме је одобрен боравак у Републици Србији, има намеру да борави дуже од 24 часа.

Пребивалиште је, у смислу овог закона, место у коме странац коме је одобрено стално настањење има намеру трајно да живи на одређеној адреси.

Напомињемо да је Законом о странцима, чланом 80. предвиђено да надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона врше министарство надлежно за унутрашње послове и министарство надлежно за спољне послове, свако у делу који се односи на надлежност тог министарства.

Како Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, подзаконским актима, Законом о регистрацији привредних субјеката, Одлуком Народне банке Србије о условима и начину отварања, вођења и гашења рачуна код банке, није предвиђен документ - пријава боравка за странце, већ само фотокопија личног документа, али полазећи од тога да Банка од клијента може да тражи и другу документацију у складу са прописима Републике Србије, да ли је неопходно од страног физичког лица које је заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци тражити документацију о основу боравка у Републици Србији?

Питање:



Законом о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, члан  29. допуњен је са 2 нова става (5) и (6).

У ставу (5) предвиђен је уговор на основу ког се успоставља лорокоресподентски однос, али није јасно прецизирано да ли се овај уговор односи на све банке или само па банке које имају седиште у држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма.

С обзиром да цео члан 29. говори о лорокоресподентским односима са банкама и припада поглављу 2.2.4.1 Појачане радње и мере познавања и праћења странке, а имајући у виду подзаконска акта, односно Одлуку о условима отварања и начину вођења рачуна нерезидената  у којој се каже да банка нерезиденту - банци отвара нерезидентни рачун на начин уобичајен у банкарској пракси, као и на основу размењених контролних докумената у складу са утврђеним системом комуникације између банака; мишљења смо да се став (5) односи само на банке које су из држава које не примењују међународне станадарде. Молимо Ваше мишљење на које лоро коресподентске односе се примењује став (5) члана 29. Закона.

Питање:

Да ли се обавеза прикупљања података о налогодавцу односи на све клијенте или само на физичка лица?

Питање:

Да ли се подаци о налогодавцу које је банка дужна да прикупи односе само на плаћања која банка обавља по налогу клијената или се прикупљају и у случају наплата?

Питање:

Како банке могу да провере да ли трансфер садржи обавезне податке као што је адреса, када су то описна поља, а знамо да у току дана постоје хиљаде трансфера које прођу преко рачуна банака?

Питање:

Изменама се дефинише да, уколико је немогуће прибавити неки од обавезних података (име и презиме, адреса, број рацуна или јединствену идентификациону ознаку), уместо неког недостајућег податка је потребно имати неки од следећих података:

1. јединствену идентификациону ознаку,

2. место и датум рођења налогодавца или

3. национални идентификациони број налогодавца електронског трансфера.

Да ли се и како доказује да је неки податак немогуће прикупити или је довољно имати једну било коју замену за податак који је банка дужна да прикупи? Зашто се податак јединствена идентификациона ознака два пута понавља (као основни податак и као замена)?

Питање:

Уводи се појам нова технолошка достигнућа која омогућавају анонимност странке, нпр. електронско банкарство, банкомати и сл. Како се нова технолошка достигнућа која омогућавају анонимност странке односе на ове услуге када је  за коришћење сваке од њих обавезна претходна идентификација и познавање странке?

На шта се појам односи и наведите пример мера за отклањање ризика и спречавање злоупотреба нових технолошких достигнућа у сврху прања новца које треба имплементирати у процедуре?

Питање:

Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да  уместо њега отвори рачун, да ли се тада  ради о отварању рачуна без  физичког присуства странке (Члан 31. Закона који гласи: Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке).

Питање:

У складу са чланом 8. Закона, у случајевима да обвезник не може да провери идентитет странке, дужан је да раскине већ успостављени пословни однос, тј. класификује клијента у категорију неприхватљвог ризика.

Да ли у овим случајевима обвезник може да угаси рачун клијента без његовог захтева (уз писмено обавештење на последњу познату адресу), а евентуална средства пренесе на привремени рачун са одговарајућом аналитиком, како би средства могла бити исплаћена клијенту на његов захтев. Питање се односи и на текуће рачуне и на штедне рачуне (штедња по виђењу или орочена штедња).

Питање:

Да ли банка, која осим банкарских, обавља и брокерско-дилерске послове и послове заступања у осигурању, може имати једно овлашћено лице у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма? Ако је одговор потврдан, да ли полаже један стручни испит и који?